Moj strah je ,Akrofobija, (strah od visine)

Ja sam zbog paukova bukvalno sve izbacio iz sobe,ocistio sobu,i vracao deo po deo namestaja da se neki ne uvuce...
Mnogo me nervira ta gamad...

>>108
Ma kod mene ne pomaze nista, opet se pojave... Mojima stalno govorim da ce nas jedan dan pojesti...
A da od pre 2 god. u leto su poceli da se javljalju i gusteri...Ali oni su mi simpaticni za razliku od paukova.

Ja se plasim jedino insekata sa zaokom, znaci pcele, ose, strsljenovi

Imam osecaj da bi se vise uplasio strsljena nego da pred mene iskoci lav

Ako počnem da nabrajam plašim se da neću imati mesta u jednom postu

Pre svega strah od visine (koji sam pokušao da izlečim šok metodom letenjem paraglajderom, ali nije dalo rezultate), pa onda po onoj Borinoj "plašim se džukela i besnih pasa" iako imam psa, nije baš strah, ali mrski su mi i kukci (iliti insekti), a ni klaustrofobija mi nije strana...

U suštini hipohondrija je jedina bolest koju nemam :)))

Plasim se da ne ostanem sam :*(

>>112
Boli te k***c uvek mozes da izmislis imaginarnog prijatelja

Ja imam strah od svega :)))

(Arahnofobije) ili straha od paukova

Bojite se paukova..

Negde sam čuo da je veća verovatnoća da umreš kada te pogodi čep od šampanjca već da umreš od ujeda pauka...

Pi kaki ste pilicari. Ja sam jedno vreme "tovio" jednog pauka. Postao kapitalac, imao lepu mrezu i stalno tamanio muve u mojoj sobi. A onda,... onda je jednog dana nestao... Verujem da je bila metla u pitanju.

Prvi i najveci strah od koga svi treba da se plasimo je smrt.

Kakvi paukovi i visine i ostale fobije...sve to dodje i prodje.Na primer, dok sam bio mali, ali bas mali, svega sam se plasio: Roletna se skupi, ja pocnem da placem, usisivac pocne da radi ja pocnem da placem itd. Sada toga nema.Jednostavno, osim smrti, niceg drugog se neplasim

>>119
Onda si ti ko jedna baba u selu kod mojih roditelja,mozes da joj stavis zivu zmiju u gace,a ona se plasi smrti,i da vidis ide joj ima oko 90 godina jos nije geknula.
Smrti se ne plasim,cak ni ne razmisljam o tome,ako geknem geknem,ispred kompa,udarice me tramvaj za sat vremena,kad vozim pokupice me kamion u punoj brzini,ubice me struja dok se tusiram... Ima mnogo nacina da se umre,moras da se potrudis da ostanes ziv...

Plasim se zmija, tj. ne bas da se plasim, lako mi je kad imam motku, ali rukama da uhvatim zmiju, pa makar i kozu od odrane zmije nema sanse. Salio sam se za motku, ne idem u lov na zmije, ali nikada ne idem kroz gustu travu/sumu u kratkim pantalonama i bez carapa. Klaustrofobiju nemam (provereno - nas sestoro pola sata zaglavljeni u liftu koji je predvidjen za 5 osoba), ali pomalo se plasim tesnih prolaza (kao da se ne zaglavim...)

Najvise mi je strah kad secem nokat na palcu leve noge.
Razlog je to sto sam ga operisao(urastanje nokta).

>>122
Hahahahaha...
Palcofobija? :))))

>>122

A samo da znate da tokom operacije uraslog nokta nema boljeg osecaja(bez anestezije).
Citas novine i trpis.

Zaboravio sam najveci strah - od zubara. Avione, liftove i pauke mozes da izbegnes a ovo? Kad moras - moras. Cekam napolje ispred ordinacije jedno 10-15 min. pa se nekako smirim i ubedim da udjem... Kako se samo preznojim kad sednem na zubarsku stolicu, srce pocne da mi lupa, 3 puta se prekrstim i pomolim Bogu. Onda mislim : 'Sta ce da mi rade, sta ce sad da bude...' .Prekjuce je poceo da me boli zub ali evo 3 dana kljukam se 'lekadol'-om i nikako da skupim hrabrost i otidem. Sutra, sutra ali to sutra nikako da dodje...

Ja se bojim Mraka

Da mi cigani ukradu bicikl!