Gotsko slikarstvo


U doba gotike umetnost se podjednako razvijala i kao skulptura i kao slikarstvo. Tražio se "red i čistoća" u umetnosti. U doba gotike pretrpani timpanoni se sređiju i javljaju se geometrijske forme i na portalu se formiraju više razrađenih zona. Reljif se izvlači iz ravni zida ali zadržava okvir arhitekture i od njenog se uticaja biće oslobođena tek u doba renesanse kada je nastalo zasebno skulptorsko delo. Gotika je uništila velike zidne površine koje su bile pogodne za oslikavanje. Skeletna gotska konstrukcija je uništila zidne slike i nema više mogućnosti da se razvijaju ali su ovu funkciju prihvatili otvori i prozori koji se ovde nalaze i omogućavaju jednu novu tehniku slikanja na staklu- vitraž. Slikarstvo gotike ne ume da realizuje dubinu slike. Javljaju se i teoretirari (Vitilio) koji se bave problemom prostora na slici i perspektivom i koji su uticali na slikare i smatra se da su inspirisali Đota i umetnike njegovoga vremena. Đoto čiji je učitelj bio Čimabue vratio je slikarstvu prostorne iluzije- povratak realnoga slikarskoga prostora može da se prati od Đota. Umetnici istom bojom dobijaju senku i poznaju zgusnutu i razređenu boju. Vitraž je jedna plemenita tehnika koja se razvijala u gotici, staklo se vezuje u većim i manjim plohama i gradi sliku. To su slikarske kompozicije u velikim dimenzijama. Struktura slike je dvodimenzionalnog znači plošnog karaktera. Dominiraju boje crvena i plava, modre i žute boje. Konture se razvijaju i formiraju se olovom. Kasnije se javljaju i drugačiji pristupi u fazi dekadencije, kompozicije su manje, smanjuju se staklene površine, javlja se dodavanje senki na vitroima i tehnika gde se samo sredina obrađuje u vitražu.
U slikarstvu osim tradicionalne slikarske tehnike koje je bilo knjižno slikarstvo, a zahvaljujući gubitku zidnih površina upotrebom skeletnog sistema konstrukcije objekata u gotici dolazi do pojave slikarstva na staklu, nove slikarske tehnike koje se razvija u gotičkoj umetnosti i pored skulpture postaje jedan od glavnih elemanata ukrašavanja i dekorisanja objekata. Katedrale kako su se utrkivale koja će od njih biti višlja tako se utrkuju i koja će imati najb

Poruka je predugačka. Prikaži ceo tekst

Nameštaj

Osnovni oblik nameštaja je bila škrinja koja je imala opštu upotrebu (orman, biblioteka, kasa i drugo). Njenu spoljašnju dekoraciju su sačinjavali arhitektonski ukrasi koji su preuzeti sa građevina. Počela je upotreba tehnike intarzije sa primenom različitog plemenitog drva. Škrinje su bile ukrašavane i umetničkim okovom od kovanog metala koje je obezbeđivalo i njihovu čvrstoću.

Odeća

Na razvoj odeće su uticali ne samo križarski ratovi već i nastanak novih kulturnih centara na dvorovima vladara i plemića. Ideal lepote nije bio snažan čovek već pre ženstveni mladić. Estetski ideal žene je bilo vitko telo u "S" liniji. Osnovni muški deo odeće je bila neupasana vrsta košulje. Dalja vrsta odeće je bio "cotte" koji je bio prepasan opasačem koji je bio ukrašen dugmadima a ponekad i vezom. Glavnim gornjim delom odeće je bio polukružan plašt koji je pokrivao oba ramena a njegovo potšivanje se vršilo kontrastnim bojama. Ženska odeća se u osnovi nije mnogo razlikovala od muške odeće. Odeća u vidu košulje je bila potkasana opasačem. Na to odelo su oblačile plašt u polukružnom kroju. Na izmaku razdoblja opanci i nogavice su se stopili u jednu celinu i nastali su tzv. "miniparti".